Мен ғирт ўзбекона оилада ўсдим. Ота-онамиз кечгача ишлар, бизга энг яхшисини раво кўришарди.
Биринчи синфда мусиқа мактабига бордим. Менга пианино ва най сабоқлари берилди. Бу мактабда мусиқа дарслари ҳар бир ўқувчи учун алоҳида ўтказилди. Най устозим бир вақтнинг ўзида оркестрда ишлайдиган одам эди. Най чалишни жуда яхши кўрардим. Лекин афсускибу узоқ давом этмади.
Ўқитувчим нафасимни текширмоқчи эканини айтиб, менга тегина бошлади. У машғулотлар давомида ҳар сафар бир хил нафас олишимни сў
Маслаҳатингиз керак. 18 йиллик турмушимиздан кейин унинг ҳиёнат қилишини билиб қолдим. Ажрашиш арафасидамиз. Уни кечиролмаяпман. Эрим билан ўртамизда оғзаки шартнома бор эди, ким ҳиёнат қилса, ҳамма нарсани қолдириб, уйдан чиқиб кетиши керак. Тўрт нафар фарзандимиз бор. Эрим ўз сўзлари ва ваъдаларини рад этмоқда. Мени уйдан чиқаришга ҳаракат қилмоқда. Уйни бирга сотиб олдик. Машинани ҳам. Дўконимиз ҳам бор, аслида мен уни нолдан кўтарганман. Эримнинг дўкон гуллаб кетишига ҳеч қандай даҳли йўқ, л
Фарғона вилоятининг Қува туманида коллежнинг учинчи курсида ўқиётган 19 ёшли қиз ўғирлаб кетилгани ва бир ой давомида уч киши томонидан мунтазам зўрлаб келингани айтилмоқда. ИИБ ушбу мурожаатни ўрганиб чиқиб, бунда жиноят аломати йўқ дея жиноят иши қўзғатишни рад этган.
«Daryo» мухбири ушбу мурожаатга кўра, Қува туманида бўлиб зўрлангани айтилган қиз ва унинг ота-онаси ҳамда мутасадди шахслар билан суҳбатлашди.
Зўрлангани айтилган қиз Р.С.нинг айтишича, у 2019 йилнинг 14 март куни дугонасини
Сурхондарё вилояти, Жарқўрғон туманида яшовчи фуқаро Яхшигул Жумаева (исми ўзгартирилган) "Effect" ахборот агентлигига мурожаат қилди.
Мурожаатчига кўра, у никоҳдан ўтган турмуш ўртоғи томонидан қийнаб келинади. Гап шундаки, улар 2020 йил шаръий никоҳдан ўтишган аммо уларнинг ўрталарида қонуний никоҳ қайд этилмаган. Шу йўсинда ҳаёт кечиришни бошлаган оила аёли мудом вақт ўтиб, шок даражадаги ҳолатларга рўбаро келади.
Яъни, турмуш ўртоғи унда кўнгли йўқлигини айтиб, бошқа аёл билан ётиб юри
Ko’ngil qo’ygandim ma’suma bir go’zal qizga.Shaxarlik emasmiz wu sababli muxabbatimiz pinxona edi.Uni dilida man edim mani dilimda u.Ulg’ayib qolganligim sababli oilada tirikchilik dib atalgan ma’sulyatli vazifani xis qilib turardim.Buning oqibatida Rossiyaga iwlaw uchun jo’nab kettim.Ketiwimdan oldin ayriliq va sog’inch azoblari jismu jonimni qiynab turardi.O’wa qiynoqlarni yengib o’tiwka xarakat qildim.U tomonlar judayam sovuq xuddi insonlari kabi.Bizni yurtlardan borganlar faqat mexnat uchun
«Yoshligimdan menga turmush qurgandan keyin ajrashib ketish inson hayotidagi eng katta xato ekani uqtirib kelingan. Ammo har qanday vaziyatda ham oilani asrab qolishga intilish kerakligini bilsam ham, hali-hamon erim bilan munosabatlarimizni yo'lga sololganimcha yo'q. Juda qiziq!
Qiz bola uzoq vaqt orzusidagi oq otli shahzodasi kelishini kutadi, niyatlar qiladi va kunlardan bir kun mutlaq o'zgacha, ehtimol, o'zi sira kutmagan odamga turmushga chiqadi hamda u bilan butun umr yashaydi. Hattoki
Chingizxon 1155 yilda, mo'g'ullarning tatarlar ustidan g'alaba qozonishlari vaqtida dunyoga keldi. Uning otasi, katta qabila boshlig'i Esugay-botir g'alaba vaqtida dunyoga kelgan o'g'liga Temuchin deb ism berdi.
1164 yilda Esugay-botir o'g'lini salkam 10 yoshida uylantirib qo'ydi. Kelinlikka nomzod sifatida tanlangan qiz ham nufuzli oilaning farzandi bo'lib, qizlarining go'zalligi bilan dong taratgan Qo'ng'irot qabilasidan edi.
Temuchinning rafiqasi Borte o'z turmush o'rtog'ida uch yosh ka
Anchadan buyon Nodiraning ko'nglini turli o'y-xayollar tinch qo'ymas, dard, alam kemirar, dunyodagi barcha baxtsizlikka o'zini sababchidek his qilar, yurganda ham, o'tirganda ham buning yechimini izlardi. «Nahotki uning baxtli bo'lishiga yo'l ochib berolmasam. Bir umr meni deb qiynalib o'tadimi? Yo'q, unga bugunoq hammasini aytaman, aniq aytaman» derdi o'ziga o'zi. Axiyri o'ylay-o'ylay bir qarorga keldi. Shu bugun hammasini aytadi. Ortiq ichida saqlab turolmaydi. Eri uyga kelib ovqatlanguncha, i
Qishloq, baribir, shaharga o'xshamaydi. Ayniqsa, uylanish, uzatilish bobida qishloqdagilar boshqacharoq yo'l tutishadi. Birontaning bolasi qayoqdadir o'ris yoxud boshqa bir millatning qiziga uylanib kepti, deyishsa bormi, katta-yu, kichikka xudo beradi. Bo'yetib-etmagan qizchalar «xorij»lik kelinning qanaqangi bo'yanishi-yu, oyog'iga qancha tovonli poyafzal kiygani bilan qiziqishsa, momoxonlar uning ro'mol o'ramagani, ustiga-ustak kaltagina yubka kiyib olganini ko'rib: «Voy-y, betingdan buzilgu-
Zabardast yigit Rossiyaga ishga otlanib turibdi. Avvalgi kelishida ko'p yillik niyatlaridan biri ushalib, «Jentra» olgan ekan. 3-4-oy havas ila mingan, endi bilsa, mashina qorin to'ydirmaydi, qolaversa, xarajati ham ko'p. Endi shuni sotib, yana Rossiyani ko'zlamoqda. Hovlida chang bosib yotganidan ne foyda? Yangi markalari chiqayapti, bu tezda eskiradi. O'zi qachon qaytishi ham aniq emas. Qolaversa, oilasiga nafaqa qoldirishi kerak, mashinani tomosha qilib o'tirishadimi? Yana qiziq tomoni, yarim
Sabiha tushida erini ko'rib, cho'chib uyg'ondi. Eri oppoq kiyimda uzoqdan qarab turganmish. Nimadandir xafa, ayolining yoniga kelmasmish. Og'iz ochib biror so'z ham demasdan, ma'yus tikilib turaverarmish…
Sabiha ertasi kuni bu tushining mag'zini chaqolmay, g'alati bo'lib yurdi. “Bolalarim kasal bo'lib qolmasmikin?” deya xavotirga tushdi. Hartugul, bolalari o'ynab kulib yurishibdi.
U ish bilan o'zini chalg'itishga urindi. Tush esidan ham chiqay deganida eshikdan uyning egasi qovog'ini solga
Мен дийдаси қаттиқ инсонман, осонликча кўнглим ийимайди, осонликча таъсирланмайман. Мени хафа қилишса, асло кечирмайман. Афсуски, ҳаётимда мен кечира олмайдиган инсонлар анчагина экан. Бироқ бир кун ҳаммаси ўзгарди. Шунчалар осонми, дерсиз? Йўқ, бу осон бўлмади. Шунчаки мен кечира олмайдиган икки инсоннинг ўлими бунга сабаб бўлди.
Турмушга чиқмасимдан олдин икки келинойим менинг ҳаётимни заҳарга айлантиришганди, ростини айтсам, ўтган воқеаларни эслашнинг ўзи мен учун оғриқли. Шунинг учун ҳам
Бу воқеага 32 йил бўлди. 1985 йили қизимнинг турмуши бузилиб, қайтиб келди. Орадан бир ой ўтиб, дугонаси Бойқўнғирга ишга чақирди. Бир куни ундан хат олдим. Қизим олис шаҳардаги ошхоналарнинг бирида ошпаз бўлиб ишлаётганини, қизи Саидани соғинганини ёзибди. Мен ҳали бир ёшга тўлмаган гўдакни олиб, Бойқўнғир, қаёқдасан, деб йўлга чиқдим.
Қизимнинг иши, ётоқхонасини кўриб, хотиржам уйга қайтдим.
Неварам гапирадиган бўлиб, ойимни кўрдим, дадам қани, деб сўрайдиган бўлди. Мен нима деб жавоб бериши
Мен бу ҳикояни кўп айтаман. Чунки ундан кўп таъсирланганман.
Дaмашқ бозорларидан бирида кетаётган эдим. Маҳаллаларнинг биридан бир киши чиқиб йўлимни тўсиб деди:
- Сиз масжидда азон айтасиз-а?
- Ҳа!
- Кеча бир инсон менга айтишича, Дaмашқдаги ёпиқ бозорда отишма овози эшитилибди. Нима гаплигини билиш учун бошини кўтариб қарамоқчи бўлганида дайди ўқ келиб орқа миясига тегибди. У шол бўлиб қолибди. Унинг нима гуноҳи бор эди. Меҳнат қилиш ибодат эмасми?! Унинг хотини, бола-чақаси бор эди. Ишлаш
Улар уч киши эдилар. Қишлоқнинг кунгай тарафидаги қирда одатдагидек ичиб ўтиришарди. Бир пайт улардан бири шу томонга келаётган қиз болани кўриб шерикларига луқма ташлади:
- Жа-а, кетворганмикан?!
Шериклар ичкиликдан қизарган кўзларини қизга тикишди.
Дархақиқат, улар томонга қадди-қомати келишган, бошидаги пушти рўмоли елкасига осилиб тушган бир қиз келаётган эди.
- Оёқларига қара, бир кечаси учун бутун умрингни садқа қилсанг арзийди, - деди у яна кўзларини сузиб. - Тур, бирортанг ташлансанг
Бир камбағал инсон бор эди.
Унинг топгани аранг рўзғорини тебратишга етар эди.
Олти ой деганда, бир тугун гўшт ейишарди. Топган-тутганини тўплаб, бир куни эр товуқ сотиб олиб, таом тайёрлаши учун аёлига келтириб берди.
Бечора анчадан бундай тансиқ таомни татиб кўрмагани учун, таом таёр бўлишини орзиқиб кутди.
Таом дастурхонга тортилди.
Таомдан татиб кўрса, жуда шўр бўлиб кетган экан. Бироқ, буни ҳеч кимга билдирмади, аёлига ҳам лом-лим демади.
Ўзига ўзи деди: «Эй Роббим, борди-ю, менинг қи
Bu voqiya real hayotdan olingan holda bo'rtirmalar bilan boyitilgan
Bugun shanba haftaning so'ngi kuni men o'qishdan qaytyapman men institutda ikkinchi kurs talabasiman men shaharda o'qiyman uyum tummanning chekka bir hovul degan qishloqda anchadan beri uyimga bormagandim bugun qaytayapman oddatta bizning tumanga aftobus qatnaydi aftobus chamasi ikki yarim soatda yetib boradi. Men sekin bekatga keldim qo'limda kiyimlarim solingan sumkani aftobusda pul teruvchi qo'limdan oldida bagajga qo'ydi